ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ
  1. Звезда за викенд домаћин завршног турнира WABA лиге за пионирке
  2. КУП ЈЕ НАШ!
  3. Звездине наде одбраниле Мини куп!
  4. Црвена звезда први финалиста Купа Милана Циге Васојевића
  5. ККЖ Црвена звезда Комбанк домаћин Фајнал фора У15 WABA лиге

Историјат

У првој поратној деценији кошаркашице Црвене звезде у иностранству су постале најпознатија екипа из Југославије. Од оног дана 1946. године кад су се први пут отиснуле у Мађарску, ишло се на исток и запад, највише у Италију, у којој је “Стела Роса” постала појам изврсне женске кошарке, потом и у Француску, Чехословачку, Немачку… На домаћем терену црвено-беле нису имале достојног противника, титуле су се низале као на траци (од 1946. до 1960. године 15 узастопних), па су звездашице своје најбоље партије пружале баш у интернационалним окршајима. Стицајем околности, оно најлепше што Црвена звезда уме да прикаже видели су Павија 1954., Витербо 1957. и Славонски Брод 1960. године.

Дрес са петнаест малих звездица представљао је спортски раритет, спортски дрес на коме су нежни женски прсти сваке године, у деценију и по пришивали по један нови знак тријумфа. То необично спортско благо део је богате ризнице нашег женског кошаркашког погона. То је и дивна успомена на један велики тим чији су подвизи отишли у легенду. И зато је и опроштај од величанствене екипе био дирљив, а петнаест шампионских звездица најбољи су доказ да је Црвена звезда гајила темељиту кошаркашку школу. Бригу о женској екипи водили су кошаркашки велемајстори.

Први тренер је био Небојша Поповић (до 1952. године), други Милорад Соколовић(до 1957. године) и трећи Страхиња Алагић, све сами дивови кошаркашке игре. Тај тим је имао самопоуздање, чврстину и пркос. На свечаној вечери, приређеној поводом освајања десете титуле, све кошаркашице једна другој пружиле су руку и зарекле се да је њихов следећи циљ петнаеста звездица. Тај смео завет су и оствариле, а то могу само шампионке најплеменитијег кова.

Шеснаеста титула остварена је 1963. године, а затим је уследила десетогодишња криза резултата и титуле су заобилазиле Мали Калемегдан. На велику сцену тада ступа Снежана Зорић, кошаркашки мајстор и непоновљива грација. Била је непревазиђени кошгетер крајем шездесетих и почетком седамдесетих година. Прерано се опростила од кошарке и није сачекала најблиставије тренутке звездине женске кошарке – освајање Купа европских шампионки. Пре тога, Страхиња-Браца Алагић створио је најблиставију генерацију која је освајала шампионске пехаре 1973, 1976, 1977, 1978, 1979, 1980. и 1981. године. Томе треба додати и домаће купове 1973, 1974, 1976, 1979. и 1981. године.

Највреднији пехар, намењен победнику најпрестижнијег европског такмичења, победника Купа европских шампиона дошао је као круна рада и досањани сан дуг више од три деценије. У шпанској Ла Коруњи звездашице су тријумфовале над прваком Мађарске, екипом Б.С.Е. резултатом 97:62 (47:28). Тај подвиг оствариле су: Вукица Митић, Биљана Марковић, Јасна Милосављевић, Софија Пекић, Зорица Ђурковић, Споменка Мрђеновић, Весна Ковачевић, Гордана Вукмировић, Наталија Бацановић, Анђа Вукмировић, Јасмина Калић и Драгана Пандуров. Кошаркашице су прва екипа црвено-беле спортске породице која је постала шампион Европе.

Између освајања 23. и 24. титуле протекло је читавих девет година. 24. шампионска звездица освојена је 1989. године у “Пиониру”, пред свих пет хиљада гледалаца, против изузетне екипе Елемеса из Шибеника. Пехар је подигла Анђа Арбутина, а највише му се обрадовала сјајна кошаркашица Бојана Милошевић, којој је то био први шампионски пехар у каријери. 25. титула освојена је 1992. године, следећа 1993. године, а 27. пехар намењен најбољој екипи у држави 1995. године. За тај трофеј најзаслужније су биле Нина Бједов, Сања Весел, Лара Мандић, Далиборка Вилипић и Гордана Богојевић.

Нашим кошаркашицама забрањено је учешће у Купу шампиона због санкција УН, а 1996. због слабог рејтинга наше кошарке (проузрокован дугим неучествовањем) наш клуб поново је онемогућен да Европи прикаже свој раскошни таленат. Наредних година уследио је трофејни пост, пехари су углавном измицали у драматичним финалним окршајима, да би наредни трофеј – десети куп стигао у витрине нашег клуба у сезони 2002/03. У идућој сезони освојена је дупла круна, 28 титула и 10 куп државе.

За подвиг чекан осам година најзаслужније су биле “амазонке” са Малог Калемегдана: Катарина Манић, Ана Јоковић, Иванка Матић, Милица Бељански, Стојанка Остојић, Милица Дабовић и Јела Малеш, предвођене искусним стратегом Владиславом Лучићем. Та шампионска генерација брзо се разишла, повукао се и председник клуба Живко Узелац, а клуб је одустао од Купа шампиона. Последњу утакмицу у КЕШ-у Звезда је одиграла 1990. године против Високих школа из Прага и права је штета што наш шампионски тим није материјализовао сјајне резултате постигнуте у сезони 2003/2004.