У новијој историји ККЖ Црвена звезда једно заслужно презиме се годинама неизоставно спомиње, а и сада је присутно. Погађате – Катанић!

Сестре Катанић су скоро деценију и по, са краћим паузама, међу главним узданицама нашег најтрофејнијег клуба. Сјајне девојке, такве и играчице, технички потковане, брзе и прецизне и велики борци на терену. При том, лепо васпитане, увек ведре и приступачне.

Овом приликом, за клупски сајт, разговарали смо са Иваном Катанић (26, 179цм). Поуздани бек – плејмејкер Црвене звезде и репрезентације Србије направила је пресек досадашње веома успешне каријере.

Као младја, стално сам пратила сваки корак старије сестре, али буквално сваки – уз неизбежан осмех почиње Ивана – Александрина одлука да почне да тренира кошарку постала је аутоматски и моја. Веома брзо ми се свидела кошарка и онда смо заједно ишле на тренинге, на баскете, на кош са родитељима. Тако је спорт под обручима заузео један од прелепих делова мог детињства.

По завршетку основне школе, Александра је из родне Смедеревске Паланке прешла у Београд, у Црвену Звезду, а Ивана то овако описује:

• Наставак моје каријере, две године касније, верујем да можете да наслутите. Шалу на страну, Звезда је била одличан избор за сестру и није било сумње да ћу се и ја одазвати, када сам 2014. године добила позив. Једва сам чекала, ниједан други клуб није био моја опција. Показало се да смо обе направиле прави потез. Окружили су нас предивни људи, који су нам и данас пријатељи, наша друга породица.

У првом мандату у Црвеној Звезди је провела, како каже, шест прелепих година, затим се опробала у иностранству и то веома успешно, а о свом повратку у табор црвено-белих, у јесен 2024. године, додаје:

• Док сам била ван Србије у Звезди је дошло до бројних промена, играчица, тренера и стручног штаба, али осећала сам се као да сам се вратила кући.
  Дакле, био је то стари-нови осећај, поново у Звезди, у тандему са сестром, такође повратницом…
• Прелепо је играти са сестром на терену, делити и добре и лоше стране кошарке, расти, сазревати, „гурати“ једна другу, то је привилегија коју нема свако. Моја сестра је огроман радник и одлична играчица, наравно, мој узор од самог почетка. Имам огромну подршку од ње и целе породице. Можда звучи као клише, али тешко да бих била ту где јесам да немам њих.

Логично, током стасавања у Црвеној звезди њен развој су усмеравали врхунски тренери.

• Не бих набрајала све тренере, јер када вратим филм дугачак је низ имена. Сваки од њих ми је много помогао. Можда неке ствари као дете нисам видела, или разумела, али сада сам веома захвална сваком тренеру са којим сам имала и имам прилике да радим.
  Звездине амбиције се увек знају, а у том духу размишља и девојка која је један од синонима чувеног клуба.
• Тренутни циљеви су ми да наставим да радим на себи, да будем боља играчица, а и бољи човек. Да пружим максималан допринос, да цела екипа игра одлично на свакој утакмици која нам предстоји, а верујем да ће тада и резултат бити какав желимо.
  Дакле, трофеји се не спомињу, али се подразумевају. Наравно, таква је пракса када су у питању Звезда и Ивана Катанић. У прилог томе и фасцинантан податак:
• Са Звездом само прве године нисам освојила титулу првака Србије и једне године смо пропустиле финале Купа Србије. Остало су све трофеји…
  Слична прича је и са млађим српским репрезентативним селекцијама, у којима је Ивана била незамењиви шраф, а сада је стабилан члан сениорског националног тима Србије.
• Са репрезентацијама У18 и У20 освојила сам сребрне медаље на Европском првенству. Сан ми је медаља са сениорском селекцијом и да одемо на Олимпијске игре у Лос Анђелесу 2028! Што се тиче клуба, жеља ми је учешће у Евролиги.
  Један европски трофеј, клупски, већ је пригрлила у дресу лондонског тима Лајонса.
• Имала сам срећу да сваке године будем у одличном клубу. Након Звезде, одлазак у Белгију је такође био успешан, освојиле смо и првенство и куп, а у Мадјарској сам доспела до финала њиховог купа. Са Лондон Лајонсима сам освојила Еврокуп, као и њихово првентсво и Куп. Предивна хемија и исто такви људи у Лондону оставили су велики траг на мене, а тријумф у Еврокупу је дошао као шлаг на торти.
  Што се тиче садашње домаће клупске сцене, најважније тек предстоји, а није тајна да Звездашице, по традицији, јуришају на дуплу круну.
• Верујем да ће и ова година са Звездом бити успешна. Пред нама је завршни турнир домаћег купа, имамо највише амбиције, фаворити смо и желимо то да потврдимо на финалном такмичењу у Футогу, а затим и у националном првенству.
  Између напорних обавеза мало је слободног времена, али Ивана се труди да га искористи максимално. Ту се, свакако, убраја и дружење са саиграчицама.
• Пријатељи и породица су ми много недостајали протеклих година, тако да сада уживам са њима. Волим да идем у позориште, да шетам Београдом и да играм друштвене игре. Издвојила бих дружење код Теодоре и Марте, где смо направиле незаборавну журку. Детаљи остају између нас – уз смешак додаје Ивана.
  Нема сумње, ова изузетна личност и врсна професионалка сада је узор многим девојчицама, које су тек закорачиле у свет кошарке. Њима, за крај, Ивана поручује:
• Уживајте у свему што вам кошарка доноси, не одустајте од снова. Вредно радите и верујте, можете да остварите жеље.