Свуда пођи у Звезду дођи. Код куће је најлепше. Свакако, мото који је минулог лета инспирисао Теодору Турудић (26, 180цм). Спојила је лепо и корисно доласком из иностранства у Црвену звезду. На радост нашег реномираног клуба, навијача црвено-белих и наравно, породице Турудић.
Показало се да је то био прави потез, права играчица се нашла на правом месту. Игра у сјајној форми ове сезоне, што се, свакако и очекивало, с обзиром на квалитете српске репрезентативке.
- Одлуку сам донела након детаљног разговора са Марином Маљковић и наравно, агентом који ме заступа. Свидела ми се идеја да се вратим у Београд и да будем део Марининог система, који даје значајне резултате у погледу играчких перформанси. Свакако, помаже ми искуство стечено у иностранству, а сада у Звезди имам прилику да усавршим све сегменте игре – не крије задовољство Теодора Турудић.
Иза Теодоре је занимљив и садржајан кошаркашки пут. Као темпераментна девојчица одрастала је у Инђији, где није имала велики избор спортова, па је тренирала фудбал, а затим и кошарку са дечацима. Са игром под обручима се конкретније упознала у Руми, ту је већ у кадетском узрасту дебитовала за сениорски састав, а затим, са озбиљним тренирањем наставила у Врбасу и Радивоју Кораћу.
Са 19 година почела је интернационалну каријеру, тако да је до прошлогодишњег повратка у Србију имала низ станица широм Европе, од Шведске до Кипра, преко Словачке, Мађарске, Румуније, Израела, Грчке.
Када је реч о разлозима доласка у Црвену звезду наглашава и посебан детаљ. - Много ми значи играње у Звезди. Желим да споменем да носећи црвено-бели дрес испуњавам дечачки сан мог деде, који нажалост, није медју нама – емотивно и са поштовањем прича ова васпитана девојка.
Што се тиче актуелне сезоне, како истиче, остао је жал за Еврокупом, али сада су национални Куп и лига у фокусу. - Амбиције се знају, освајање оба трофеја. Очекивања у Звезди су увек иста и ја увек тежим победама. Реално, највећи смо фаворит, о чему сведоче наши убедљиви резултати, а и евидентан је напредак екипе у односу на почетак сезоне. У сваком случају, идемо постепено, дан по дан, утакмицу за утакмицом. Верујем у наш тим.
Освојила је клупске титуле првака Србије и Словачке, а са јуниорском и младом репрезентацијом Србије и две сребрне медаље, на ЕП 2017. и 2018. године. Тренинзима сениорског националног тима прикључила се пре седам година, а била је учесница Евробаскета у Болоњи 2025.
Врло добро познаје начин рада Марине Маљковић… - Марина је максимално посвећена кошарци. Док је била селекторка сваког лета бих осетила напредак, захваљујући тренинзима у репрезентацији. Питала сам се како би све изгледало када бих такав рад имала током целе сезоне. Сада знам. Напорно је, али када за циљ имаш успех онда напор не постоји. Поштујем Маринину филозофију кошарке, допада ми се стилл игре који тражи од нас, веома је ефикасан у женској кошарци.
Теа има само речи хвале када говори о саиграчицама, члановима стручног штаба и руководству клуба. - Генерално, сви у клубу су веома пажљиви, комуникација са свима је врло једноставна и пријатна. Сарадња са саиграчицама је одлична. Атмосфера и хемија су нам од кључне важности. Неколико девојака знам скоро цео свој живот и захвална сам што имам прилику да са њима играм и тренирам.
Стамени крилни бек је важан шраф у црвено-белом табору. Пожртвована, борбена, продорна, прецизна и отворена за даље напредовање. Нема дилему када су у питању личне амбиције: - Највећа жеља сваког професионалног спортисте је иста, па и моја, учешће на Олимпијским Играма. И на клупском плану циљ су ми најјача такмичења.
Слободно време најчешће проводи са породицом и пријатељима. - Богу хвала, имам привилегију да поново играм у својој земљи после много година и зато користим сваку прилику да будем са ближњима. Волим уметност, путовања, уживам у природи, као и у кулинарству.
Испричала је још нешто лепо на тему заједништва. - Саиграчице и ја се дуго бавимо овим послом и добро знамо колико је битно дружење ван терена. Имамо разних забавних заједничких догађаја, али један бих издвојила. Недавно сам угостила екипу на мојој крсној слави. Поделити обичаје и традицију са нашим девојкама и странкињама које су далеко од својих кућа, припремити им јела која сви на овим просторима волимо, заиста је било феноменално искуство – са поносом и узбуђењем је додала Теодора.
Шта рећи, осим: “Звезда је живот, остало су ситнице…”