ИН МЕМОРИАМ
ЕВА МАТКОВИЋ (1950 – 2026)
Тужна вест је ових дана прострујала кошаркашким круговима, нарочито међу бившим кошаркашицама. Напустила нас је, после дуже болести, Ева Матковић (76), некадашња чланица Црвене звезде и капитен југословенске јуниорске репрезентације.
Љубитељи кошарке је памте као врсног плејмејкера, великог борца, поуздану и надасве, несебичну играчицу.
Била је једна од предводница Звездине младе генерације, која је шездесетих стасавала на Малом Камегдану. Због играчких и људских квалитета додељена јој је улога капитена јуниорског тима црвено-белих, троструких државних шампионки у то време.
У млађим Звездиним селекцијама, поред Еве, била су и ова незаборавна Звездина имена: Снежана Зорић, Мира Обрадовић, Мира Раденовић, Ружица Босанац, Вера Миловановић, Рада Антић, Драгана Герић, Нада Милетић, Гордана Поповић…
Врхунски таленат Ева Матковић је потврдила у јуниорској репрезентацији Југославије на ЕП 1969. године у Немачкој, када је као капитен предводила саиграчице до освајања бронзане медаље.
У тој селекцији, коју је водио легендарни тренер Боривоје Ценић, играле су између осталих: Бранка Јовановић, Мирјана Обрадовић, Гордана Јањић, Маријана Бушљета, Ирена Гал…
Нажалост, Ева је рано завршила играчку каријеру, тако да у кратком сениорском стажу није стигла да освоји ниједну титулу државног првака (Куп тада још није био уведен), али остао је упамћен њен значајан учинак у црвено-белом дресу у неколико похода на сами врх југословенске женске кошарке.
Посебно се памти по одбрамбеним ролама у дуелима са легендарном Маријом Вегер из ŽKK Vojvodina, која то често истиче у интервјуима. Једино је Евина „фластер одбрана“ успевала да колико-толико ублажи кошгетерски скор чувене Малчике…
Пар година после освајања европске јуниорске бронзе Ева Матковић се разочарала што није ушла у ужи састав најбољих сениорки СФРЈ, па је окачила патике о клин и посветила се пословним и приватним обавезама.
Међутим, никада се није удаљила од клупских другарица и верног круга пријатеља. Они су је са тугом и сетом испратили на вечни починак у суботу, 27. јуна на Новом Бежанијском гробљу у Београду.
Сви са готово истоветним реченицама на уснама и у срцу: „Ева је била дивна особа. Мирна, тиха, пожртвована и одана пријатељица. Имала је тежак и частан живот. Много смо је волели…“