Драган Вуковић и ККЖ Црвена звезда разишли су се након 11 година, током којих је трофејни стручњак исписао историју црвено-белог гиганта.

Тренер са највише утакмица, победа и најдужим стажом на клупи Црвене звезде, други најтрофејнији иза Страхиње Браце Алагића. За 11 година на Малом Калемегдану Вуковић је освојио 11 трофеја – шест шампионских титула и пет Купова Милан Цига Васојевић, уз бројне титуле у млађим категоријама, на 417 утакмица остварио је 308 победа и ишколовао нову генерацију репрезентативки Србије. Имао је огроман допринос у буђењу великана, који је опет заузео своје место на српској кошаркашкој сцени и вратио се у европска такмичења.

Од лета 2013. када се Вуковић вратио у Црвену звезду као први тренер, први мандат је имао као асистент Зорану Ковачићу Чивији у сезони 2002-03, Звезда је била у уздизању. У првој сезони је стигао до финала Регионалне лиге које је Црвена звезда изгубила после два продужетка од Радивој Кораћа у Подгорици, а исти противник је био успешнији и у финалу Суперлиге.

Већ у наредној одлучио се на потез, заокрет у клупској историји. Потпуно нова генерација девојака, подмлађена екипа предвођена капитеном Александром Катанић, која је била најстарија са 17 година, затим актуелним капитеном Невеном Наумчев, Милицом Бојовић, Мином Ђорђевић, Катарином Зец, Снежом Богићевић, нешто касније и Иваном Катанић… и зачетник је система који се и данас вреднује на Малом Калемегдану. Звездина деца успела су да изборе место у плеј-офу и учешће у Купу Милан Цига Васојевић. Наредне сезоне је иста генерација појачана Наташом Ковачевић и Снежом Чолић освојила Куп Милан Цига Васојевић у Врбасу, први после 12 година за клуб, постала најмлађа генерација која је освојила трофеј у историји клуба, а затим је уследила доминација у српској кошарци и трећа звездица изнад најлепшег грба.

Први клуб који је постао првак Европе у Звездиној породици је и први клуб који је пришио три звездице изнад грба.

Црвена звезда је везала шест узастопних титула, до ове сезоне, чиме је стао уз раме легендарној генерацији црвено-белих грација које су то учиниле у периоду од 1975. до 1981. године. Рекорд српске кошарке држи ККЖ Црвена звезда са првих 15 титула од 1946. до 1960.

Покретач је кампа „Драгана Вуковић“ који се традиционално одржава на Малом Калемегдану за најмлађе који желе да се упознају са магичном игром под обручима. Бројне репрезентативке су део радног опуса Драгана Вуковића. Једна од најбољих кошаркашица у историји српске кошарке, легендарна Соња Васић, затим шампионка Европе и најбоља спортисткиња Црвене звезде за 2022. годину, Маша Јанковић, Александра Катанић, Ивана Катанић, Мина Ђорђевић… уз младе наде које надолазе.

Једанаест година, једанаест трофеја и огромно наслеђе.

Хвала и срећно, тренеру!